Главная АвторыЖанрыО проекте
 
 

«Kraj detinjstva», Arthur Clarke

Найти другие книги автора/авторов: ,
Найти другие книги в жанре: История, Научная Фантастика (Все жанры)

Prevod: Mirjana Živković

PROLOG

 

1

Vulkan koji je iznedrio Taratuu iz dubina Tihog okeana bio je usnuo već pola miliona godina. Pa ipak, pomisli Rajnhold, ostrvo će se uskoro naći optočeno ognjevima znatno silovitijim od onih što su pratili njegovo rođenje. Bacio je pogled prema lansiralištu, osmotrivši piramidu skela koja je još okruživala «Kolumba». Stotinu stopa iznad tla, pramac broda hvatao je poslednje zrake sunca na zatonu. Ovo je bila jedna od njegovih poslednjih noći: ubrzo će ploviti svemirom, obasjan večnim sjajem Sunca.

Bilo je tiho ovde pod palmama, visoko na stenovitom prevoju ostrva. Jedini zvuk koji je dopirao sa popriЕЎta projekta bila su povremena brektanja vazduЕЎnog kompresora ili priguЕЎena dovikivanja jednog radnika. Rajnholdu se dopadao ovaj gaj palmi; skoro svake veДЌeri dolazio je ovamo da obiД‘e svoje malo carstvo. Ispunjavala ga je tugom pomisao da Д‡e se stabla rastoДЌiti u atome u ДЌasu kada se В«KolumboВ», u plamenu i silovitosti, bude vinuo ka zvezdama.

Jednu milju od obale koralnog grebena «Džejms Forestal» uključio je reflektore čiji su snopovi klizili po tmastoj vodi. Sunce je u međuvremenu potpuno nestalo i brza tropska noć hitala je sa istoka. Rajnhold se upita, pomalo zajedljivo, da li to kapetan očekuje da naiđe na ruske podmornice tako blizu obale.

Pomisao na Rusiju prizva mu u sećanju, kao što se to uvek događalo, Konrada i ono jutro kataklizmičkog proleća 1945. Proteklo je od tada više od trideset godina, ali spomen na poslednje dane Rajha, koji se ugibao pod talasima sa istoka i sa zapada, nikada nije izbledeo. Još je jasno mogao da vidi Konradove umorne, plave oči, kao i zlatnu, čekinjavu bradu, dok su se rukovali i rastajali u onom porušenom pruskom selu, sa mnoštvom izbeglica koji su promicali pokraj njih. Bio je to rastanak koji je simbolisao sve što se potom dogodilo svetu — raskol između Istoka i Zapada. Konrad je odabrao put za Moskvu. Rajnhold ga je zbog toga bio smatrao za budalu, ali sada više nije bio siguran.

Punih trideset godina bio je uveren da je Konrad mrtav. Tek pre nedelju dana dobio je od pukovnika Sendmejera, iz tehniДЌke obaveЕЎtajne sluЕѕbe, vesti koje su to opovrgavale. Nije mu se dopadao Sendmejer, a bio je ubeД‘en da ni on njemu nije drag. Ali ova uzajamna nenaklonost nije imala uticaja na posao.

„Gospodine Hofman”, počeo je pukovnik svojim najboljim zvaničnim tonom, „upravo sam dobio neka uznemirujuća obaveštenja iz Vašingtona. Stvar je strogo poverljiva, razume se, ali smo ipak odlučili da o tome obavestimo inženjersko osoblje kako bi se uvidela neophodnost žurbe.” Zastao je načas, da bi ostavio utisak, ali ti trikovi nisu palili kod Rajnholda. Na neki način, on je već znao šta sledi.

„Rusi su nas gotovo dostigli. Razvili su nekakav atomski pogon — može se čak pokazati da je delotvorniji od našeg — i upravo grade brod na obalama Bajkalskog jezera. Ne znamo koliko su odmakli, ali obaveštajna služba smatra da do lansiranja može doći ove godine. Vi shvatate šta to znači.”

Da, pomisli Rajnhold, shvatam. Trka je počela — a može se dogoditi da mi ne budemo pobednici.

„Znate li ko predvodi njihovu ekipu?” upitao je, iako, zapravo, nije očekivao odgovor. Na njegovo iznenađenje, pukovnik Sendmejer pružio mu je list hartije ispisan pisaćom mašinom, na čijem je vrhu stajalo otkucano ime: Konrad Šnajder.

„Poznavali ste puno ljudi iz Penemindea, zar ne?” upitao je pukovnik. „To bi moglo da nam pruži izvestan uvid u njihove metode. Voleo bih da mi date bliža obaveštenja o što je moguće više njih — njihove specijalnosti, odvažne zamisli koje su imali i tome slično. Znam da tražim mnogo posle dugog vremena koje je minulo — ali molim vas da se potrudite.”

„Od svih njih važan je jedino Konrad”, uzvratio je Rajnhold. „On je sjajan, dok su ostali samo stručni inženjeri. Sam Bog zna šta je sve uradio tokom poslednjih trideset godina. Ne zaboravite: on je verovatno imao uvid u sve naše rezultate, dok mi nismo videli nijedan njegov. To mu pruža odlučujuću prednost.”

Nije mu bila namera da ovo zvuДЌi kao kritika na raДЌun obaveЕЎtajne sluЕѕbe, ali na trenutak je izgledalo kao da Д‡e se Sendmejer zbog toga uvrediti. No, pukovnik konaДЌno slegnu ramenima.

„Stvar važi i u obrnutom smeru — sami ste mi to kazali. Naša slobodna razmena informacija znači brži napredak, čak i ako time odajemo neke tajne. Ruska istraživačka odeljenja verovatno ne znaju šta im vlastiti ljudi rade pola vremena. Pokazaćemo im da demokratija može prva da stigne na mesec.”

Demokratija, vraga! — pomislio je Rajnhold, ali se uzdržao da to i kaže. Jedan Konrad Šnajder vredi koliko i milion imena na biračkom spisku. A šta je sve Konrad postigao u međuvremenu, sa svim resursima SSSR-a iza sebe? Možda se njegov brod već otisnuo sa Zemlje…

 

Sunce koje je opustošilo Taratuu još se nalazilo visoko iznad Bajkalskog jezera dok su se Konrad Šnajder i pomoćnik komesara za nuklearne nauke lagano vraćali sa poligona za proveru motora. U ušima im je i dalje bolno tutnjalo, iako su poslednji praskavi odjeci zamrli povrh jezera još pre deset minuta.


Еще несколько книг в жанре «Научная Фантастика»

Месть Ронана, Джеймс Бибби Читать →

Марсианский прибой, Дмитрий Биленкин Читать →